Топола је у
историју ушла са српском револуцијом 1804 године. Њен вођ Карађорђе Петровић,
рођен у оближњем селу Вишевцу. Поставши вожд, Карађорђе је од Тополе начинио
своје седиште, тиме и политичко-административни центар
ослобођеног дела Србије.
Када на власт долази Карађорђев унук, Петар Карађорђевић, Топола поново
добија на значају и почиње њен убрзани развој те се образује задужбинско имање
на Опленцу на којем се подиже храм са резиденцијалним и пратећим објектима
различите намене. Почетком 20. века Топола добија урбано језгро које је
сачувано и данас обија и болницу. Медицина, односно њени први облици, је настала са појавом људи.
Један од таквих ”великих људи” је живео и у Тополи
почетком XX века.
Његово име је Краљ Петар Први Карађорђевић.
Један од најзначајнијих објеката Задужбине Краља
Петра у Тополи била је
Болница цркве Светог Ђорђа.
Задужбина Краља Петра I Карађорђевића, чије је
освећење и свечано отварање обављено 27. септембра 1915. године, мада је
болница практично почела са радом већ у јесен 1914. године, збрињавајући
рањенике из Церске и Колубарске битке.
Главна зграда Болнице уступљена је предузимачу Г.Кости
Јовановићу, целокупна зграда предузимача износи 112.177,86 динара.Болница је
изграђена за нешто дуже од годину дана.
Опремање болнице помогли су велики шкотски добротвори Клара и Хибер Ханкин–Харди. Пошто је
болница за време рата једним делом уништена, брачни пар Ханкин–Харди је
1920.год. поновио опремање болнице.
Болница у Тополи је радила до 02.07.1962. године, када је основан Дом здравља са стационаром ”Даринка Радовић”, у чији састав су ушле следеће установе: Општа Болница у Тополи, Дом народног здравља у Тополи и Центар за мајку и дете у Тополи.
Стационар у саставу Дома здравља у Тополи престаје са
радом 01.04.1971.године.
Дана 28.09.2002.године Дом здравља мења назив у Дом
здравља ”Свети Ђорђе” Топола .